Sprovodi li Rusija genocid u Ukrajini
„To je pravi genocid, ono što ste videli ovde", izjavio je predsednik Vladimir Zelenski u Buči, gde je najmanje 500 ljudi pronađeno mrtvo otkako su se povukli Rusi.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki slaže se da ubistva u Buči i drugim gradovima nadomak Kijeva „moraju da se nazovu činom genocida i prema njima se mora tako i odnositi".
Britanski premijer Boris Džonson rekao je da napadi na civile u Buči „ne izgledaju kao da su daleko do genocida".
A sada je i američki predsednik Džozef Bajden optužio ruske snage da su počinile „genocid" u Ukrajini.
On je izjavio da ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da „izbriše ideju" o ukrajinskom identitetu.
Ali mnoge zemlje nisu upotrebile tu reč da bi opisale ono što se dešava u Ukrajini.
Francuski predsednik Emanuel Makron kaže da okleva da upotrebi taj termin i upozorava na opasnost od „eskalacije retorike".
Ima li, dakle, osnova da se ruske snage optuže za činjenje onoga što se opisuje kao „zločin nad zločinima"?
Šta je genocid?
Genocid se naširoko smatra najtežim zločinom protiv čovečnosti.
On se definiše kao masovno istrebljenje određene grupe ljudi - na primer, ubistvo šest miliona Jevreja u Holokaustu u Drugom svetskom ratu.
Konvencija o genocidu Ujedinjenih nacija definiše genocid kao činjenje bilo čega od navedenog, „sa namerom da se uništi, u celosti ili delimično, neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa":
Da li je Rusija počinila genocid u Ukrajini?
Oko toga ne postoji konsenzus.
Judžin Finkel, vanredni profesor međunarodne politike na Univerzitetu Džons Hopkins, veruje da je u Ukrajini u toku genocid.
Postoje dokazi da su ljudi ubijeni, u Buči i na drugim mestima, samo zbog njihovog ukrajinskog identiteta, kaže ovaj stručnjak.
„Ne radi se samo o ubijanju ljudi, radi se o progonu grupe na osnovu njenog nacionalnog identiteta", objašnjava on.
Međutim, kako kaže, upravo je retorika koja stiže iz Moskve ono što odnosi prevagu u pravcu genocidne namere.
Finkel ukazuje na članak „Šta Rusija treba da radi sa Ukrajinom?" objavljen prošle nedelje u ruskoj državnoj novinskoj agenciji Ria.
U članku se tvrdi da je Ukrajina „nemoguća kao nacionalna država", a čak i njeno ime „očigledno nije održivo"; ukrajinska nacionalistička elita „mora da se likvidira, jer je njena reedukacija nemoguća", tvrdi autor članka Timofej Sergejcev.
Teoriju zasniva na neosnovanoj tvrdnji da je Ukrajina nacistička država, tvrdeći da je značajan deo stanovništva takođe kriv zato što su „pasivni nacisti" i stoga saučesnici.
Posle ruske pobede tim ljudima bi bila neophodna reedukacija u trajanju od najmanje jedne generacije i „neminovno bi podrazumevala deukrajinizaciju".
„Za mene, promena tona poslednjih nedelja u Rusiji, a naročito među elitom, predstavlja prekretnicu koju zovemo prag namere, ne samo da se uništi država… već da se uništi identitet", kaže profesor Finkel.
„Cilj rata je deukrajinizacija… oni nisu usredsređeni na državu, oni su usredsređeni na Ukrajince", dodaje.
Gregori Stenton, osnivač, predsednik i predsedavajući član odbora organizacije Genosajd voč, kaže da postoje dokazi da „ruska vojska namerava da delimično uništi ukrajinsku nacionalnu grupu".
„Zato su kao metu uzeli civile. Oni kao metu nisu uzeli samo borce i vojsku."
On kaže da su tvrdnje predsednika Putina neposredno pred invaziju, da osmogodišnji rat na istoku Ukrajini izgleda kao genocid, ono što neki stručnjaci nazivaju „preslikavanjem".
„Počinilac genocida često će optužiti drugu stranu, odnosno žrtve koje je uzeo kao mete, da namerava da počini genocid pre nego što ga počinilac zapravo počini.
„To se desilo u ovom slučaju", ističe Stenton.
„Još nema dovoljno čvrstih dokaza"
Ali drugi stručnjaci na polju genocida kažu da je suviše rano da bi se ruska dela definisala kao ova kategorija.
Džonatan Lider Mejnard, predavač međunarodne politike na Kraljevskom koledžu u Londonu, kaže da su dokazi i dalje suviše nejasni prema strogim definicijama Konvencije o genocidu.
To ne znači nužno da se genocid ne dešava - on kaže da je „veoma jasno" da se zverstva čine - jedino da tek mora da se raščisti granica.
„Moguće je da su ta zverstva genocidna ili da će u budućnosti eskalirati u genocid, ali dokazi još nisu dovoljno čvrsti", kaže on.
Međutim, on ukazuje na „duboko zabrinjavajuću" retoriku ruskog predsednika u kojoj ovaj negira istorijsko postojanje Ukrajine kao nezavisne zemlje.
To ilustruje „genocidni način razmišljanja", kaže on, prema kom Vladimir Putin veruje da Ukrajina „nije stvarna, pa onda ti ljudi nemaju pravo ni da postoje".
Rizik od genocida se povećava zbog takvog načina govora, kaže on, „ali ne smemo automatski da pretpostavimo da će takva retorika dovesti do dela koja se sprovode na terenu."
Za Filipa Sendsa postoje dokazi o ratnim zločinima imajući u vidu napade na civile, a opsada lučkog grada Marijupolja izgleda kao zločin protiv čovečnosti.
Međutim, profesor Sends, direktor Centra za međunarodne sudove i tribunale na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže - da bi dokazao genocid po međunarodnom pravu, tužilac mora da utvrdi nameru da se uništi grupa, u celosti ili delimično.
A međunarodni sudovi su postavili veoma visok prag za dokazivanje toga.
Namera može da se utvrdi direktnim dokazima u kojima počinioci govore da ubijaju ljude da bi uništili grupu.
Ali profesor Sends veruje da je malo verovatno da ovo postoji u slučaju Ukrajine.
Namera takođe može da se zaključi na osnovu obrasca ponašanja, „ali to je težak posao", dodaje on.
Ne zna se još dovoljno o namerama Rusa koji su navodno počinili ta zverstva.
„Ulazak u selo i pogubljenje značajnog dela odraslih muškaraca jedne nacionalne ili verske grupe na naizgled sistematskoj osnovi - ako je to ono što se desilo u Buči - moglo bi da bude pokazatelje genocidne namere", kaže on.
„Ali u ovom trenutku nemamo dovoljno dokaza da bismo mogli da znamo šta se tačno desilo i zašto. Mislim da je ispravno biti posebno pažljiv u praćenju znakova genocidne namere kako se rat seli na istok Ukrajine i postaje izuzetno brutalan."
Profesor Sends kaže da se izraz genocid često „koristi u političkom umesto u pravnom značnjeu" i da on nema „ništa protiv da predsednik Zelenski i predsednik Bajden pominju mogući genocid kako bi skrenuli pažnju na užase koji se čine".
Aleks Hinton, direktor Centra za studije genocida i ljudskih prava na Univerzitetu Ratgers, kaže da se „mnogo toga promenilo za nedelju dana" i da je „vrlo verovatno" da Rusija čini genocid u Ukrajini.
On ukazuje na ubistva i silovanja kao potencijalne dokaze.
Predsednik Putin se služi genocidnom retorikom, kaže Hinton, ali to će morati nedvosmisleno da se poveže sa zverstvima na terenu kako bi se dokazala genocidna namera.
Ako navodi ukrajinske vlade budu potvrđeni da se ukrajinska deca odvajaju od njihovih roditelja sa namerom da ih usvoje ruske porodice, to bi predstavljalo genocidni čin, kaže on.
Činjenica da li Rusija čini ili ne čini genocid ne bi smela da zaseni ono što Aleks Hinton doživljava kao očigledna zverstva koje čine ruske snage u Ukrajini.
„Mi znamo da se zverski zločini čine i to poziva na akciju.
„Ovde ne sme da se radi o tome da mi moramo da mislimo da je genocid da bismo učinili nešto više", kaže on.
(c) Vijesti 25
https://www.vijesti.me/bbc/600579/sprovodi-li-rusija-genocid-u-ukrajini
